The gold-standard personality model used by psychologists worldwide.
За разлику од популарних типологија које људима деле етикете, «Великих пет» настало је не из теорије него из података. Истраживачи су кренули од једноставне претпоставке: ако је нека особина важна за људске односе, језик ће за њу нужно имати реч. Узели су хиљаде придева из речника и уз помоћ факторске анализе погледали који се од њих групишу заједно.
Независни тимови у различитим земљама изнова су добијали исту структуру од пет димензија. Управо та поновљивост учинила је модел стандардом савремене психологије личности.
Отвореност за искуство обухвата радозналост, машту и склоност ка новом. Савесност — организованост, упорност и поузданост. Екстраверзија — то колико човек црпи енергију из друштва. Пријатност — склоност сарадњи, поверењу и бризи. Неуротицизам — осетљивост на негативне емоције и стрес.
Најважније у овом моделу јесте то што је свака особина непрекидна скала, а не кутија. Не постоје «екстраверти» и «интроверти» као засебне врсте: већина људи налази се негде на средини. Управо зато «Великих пет» даје прецизнији опис од типологија које присиљавају да се изабере једна од две крајности.
Савесност се показала као најпоузданији предиктор успеха на послу и у школовању у готово свим занимањима, а такође и дужег животног века. Низак неуротицизам и висока пријатност повезани су с чвршћим односима. Отвореност корелира са стваралачким постигнућима. Везе су стварне, али умерене — особина задаје склоност, а не судбину.
Дугорочна истраживања показују предвидиву слику: с годинама људи у просеку постају савеснији и пријатнији, а неуротицизам опада. Психолози то називају «сазревањем». Особине су прилично постојане у распону од неколико година, али се приметно померају током деценија, нарочито после великих животних промена.