Measure your cognitive reasoning with 40 questions across 3 domains.
Појам количника интелигенције јавља се почетком двадесетог века, када је француски психолог Алфред Бине добио задатак да утврди којим ђацима је потребна додатна помоћ. Његова скала није имала за циљ да измери урођени «квалитет ума» — упоређивала је како се дете носи са задацима предвиђеним за његов узраст. Управо из тог практичног алата израстала је читава научна грана.
Савремени тестови ослањају се на модел Кетел–Хорн–Керол, који разликује флуидну интелигенцију — способност решавања нових задатака без ослонца на претходно искуство — и кристализовану, односно накупљена знања и вештине. Овај тест се усредсређује претежно на флуидну компоненту, јер она мање зависи од образовања и матерњег језика, па даје поштеније поређење међу земљама.
Бројчани низови проверавају способност да уочите правило иза низа бројева. Визуелне матрице раде потпуно без речи: тражите образац у мрежи фигура, а управо такви задаци најјаче корелирају с општим фактором интелигенције, који психолози означавају словом g. Аналогије захтевају да задржите у глави однос између две величине и пренесете га на други пар.
IQ резултати распоређени су по нормалној расподели с просеком 100 и стандардном девијацијом 15. То значи да око 68 одсто људи пада у распон између 85 и 115, а близу 95 одсто између 70 и 130. Број сам по себи нема апсолутно значење: он увек говори о вашем месту у односу на друге, а не о некој фиксној величини.
Новозеландски истраживач Џејмс Флин утврдио је да су просечни резултати IQ тестова расли за отприлике три поена по деценији током готово целог двадесетог века. Узроци се још расправљају: боља исхрана, дуже школовање, навика на апстрактно мишљење. Због тога се тестови морају повремено поново калибрисати, иначе просек постепено престаје да буде сто.
Двадесетоминутни онлајн тест не замењује клиничку процену, која траје неколико сати и коју спроводи лиценцирани психолог. Тачност оваквог скрининга обично износи плус-минус пет до осам поена. На резултат утичу умор, доба дана, познавање формата задатака и чак то колико удобно седите. Најкорисније је број схватити као оријентир, а не као пресуду.